Na­kon na­stu­pa na Pod­go­rič­kom kul­tur­nom lje­tu De­jan Cu­kić i „Spo­ri ri­tam bend” odr­ža­li su na Pi­na­ma kon­cert u okvi­ru Ti­vat­skih ljet­njih fe­šti u or­ga­ni­za­ci­ji ti­vat­ske TO.
U do­broj at­mos­fe­ri, ko­ju ovaj mu­zi­čar umi­je la­ko i kva­li­tet­no da na­pra­vi, a uz ve­li­ki broj po­klo­ni­ka nji­ho­ve mu­zi­ke, na grad­skom še­ta­li­štu se igra­lo i pje­va­lo od sr­ca. I ma­li i ve­li­ki. De­jan ka­že da se uvi­jek ra­do vra­ća Tiv­tu.
- Ra­du­jem se no­vom su­sre­tu sa Tiv­ća­ni­ma i nji­ho­vim go­sti­ma kao i sa broj­nim ko­le­ga­ma, mu­zi­ča­ri­ma ko­ji su na­ja­vi­li da će do­ći na svir­ku. Ra­ni­je sam par pu­ta go­sto­vao u Tiv­tu, ali bez ben­da i u opu­šte­noj, klup­skoj, aku­sti­čnoj va­ri­jan­ti, a zad­nji put sam sa ben­dom na­stu­pao vr­lo dav­no, još 1990. u va­šoj ha­li i to sa vi­še dru­gih iz­vo­đa­ča – re­kao je De­jan Cu­kić.
Na­kon po­sled­njeg al­bu­ma „Best of” ima­mo ve­ću pa­u­zu, ali ne zbog autor­ske kri­ze već zbog su­o­ča­va­nja sa no­vim vre­me­nom, zbog ne­ra­zu­mi­je­va­nja da­na­šnje mu­zič­ke in­du­sti­je, zbog ne­sla­ga­nja sa nje­nim funk­ci­o­ni­sa­njem. Zad­nji al­bum je štam­pan u još par ti­ra­ža i ras­pro­dat je, ima­mo no­vog ma­te­ri­ja­la i do­brog pro­du­cen­ta, ba­si­stu Pe­đu Mi­la­no­vi­ća, kao i mo­guć­nost ek­pe­ri­men­ti­sa­nja, ali ne mi­ri­mo se sa no­vim pra­vi­li­ma mu­zič­ke in­du­stri­je. Sa tim tren­dom da se pro­mo­vi­še jed­na po jed­na pje­sma u etar a ne sve tj. ci­je­li al­bum ka­ko je, ina­če, na­ma bli­ski­je. Za­to je zad­nji autor­ski al­bum „Ubr­za­nje” bio pre­po­zna­tljiv sa­mo po hi­to­vi­ma „Fan­ta­sti­čan dan” ili „Kud me vje­tar do­zi­va” ko­ji su ima­li spo­to­ve, ali se na dru­ge pje­sme ni­je obra­ća­la pa­žnja- re­kao je Cu­kić.
Isto­vre­me­no su na pla­tou kod pod­mor­ni­ce „He­roj” u Por­to Mon­te­ne­gru ve­o­ma uspje­li kon­cert odr­ža­li Ve­sna Pi­sa­ro­vić i Ma­ti­ja De­dić. Po­pu­lar­na hr­vat­ska pje­va­či­ca ka­že da je Ti­vat uvi­jek iz­ne­na­di svo­jom mir­no­ćom.
- Na Ti­vat gle­dam sko­ro kao na dru­gi dom. Ov­dje sam do­šla 2014. na po­ziv Ma­je Per­fi­lje­ve, va­še su­gra­đan­ke. Od ta­da stal­no se vra­ćam. I to je li­je­po. Ti­vat me uvi­jek iz­ne­na­di lju­di­ma, mir­no­ćom. Su­sjed­ni gra­do­vi su pri­lič­no buč­no. Ov­dje se po­že­lim vra­ti­ti. Ma­ti­ja i ja na­stu­pa­mo jed­no tri če­ti­ri go­di­ne. Ima­mo ve­li­ki re­per­to­ar. Po­če­li smo svi­ra­ju­ći pje­sme Ma­je Per­fi­lje­ve. Eto, ka­ko je to in­te­re­sant­no, sve se opet vra­ća na Ma­ju. Ja lič­no imam vi­še pro­je­ka­ta – ka­že Ve­sna.
U Ti­vat je do­šla sa Ma­ti­jom De­di­ćem i do­ni­je­la ma­lo vi­še dže­za. Ma­ti­ji De­di­ću je ovo pr­vi na­stup u Tiv­tu.
- Ovo je fe­no­me­na­lan am­bi­jent, ova bi­na, pod­mor­ni­ca. Sta­vio sam na sve dru­štve­ne mre­že. Tu je i dra­ga Ma­ja Per­fi­lje­va. Su­per. Ima in­te­re­sa za ono što ra­di­mo Ve­sna i ja. Ve­sna bi­ra re­per­to­ar. Ja sam tu sa­mo pi­ja­ni­sta. Ona je sve osmi­sli­la i glu­po je da se ja mi­je­šam. Ova sa­rad­nja me ra­du­je. A sa­ra­đu­jem sa mno­gi­ma jer to vo­lim – ka­zao je Ma­ti­ja De­dić.Ž.K.